selo_Panorama

Неолитско налазиште Плочник

Најзначајнији, засад познати, неолитски ло­калитет у Топлици, Плочник, случајно је откривен далеке 1927.г. приликом прокопавања усека за трасу железничке пруге. Пронађени предмети, а поготово остава бакарних алатки које је Упра­ва железница уступила Музеју кнеза Павла, били су разлог да др Миодраг Грбић следече године изврши прва заштитна ископавања овог налазишта. На простору од око 500м2 откривено је посуђе од печене земље, фигурине, алатке од камена и кости, и још једна остава бакарних алатки. Тај материјал био је основа за публикацију која је у издању београдског музеја објављена 1929.г. на немачком језику и која је Плочник сврстала у ред значајних европских налазишта енеолитског доба.

Истраживања у Плочнику обновљена су 1960.г. у организацији Народног музеја из Београда.

Радове је водила др Блаженка Сталио, а системат­ска сондажна истраживања су, с прекидима тра­јала до 1978.г. У девет кампања је истражено 765,5 м2. Основна намера је била да се испитају и утврде границе насеља чија се стратиграфија прати у профилу леве обале Топлице где је културни слој дебљине 2-3,5 м. могуће пратити готово кило­метар у дужину и где се у профилу јасно виде темељи кућа и профили јама испуњених различитим садржајима. Прва сонда била је у близини желе­зничке станице, а затим су сонде пратиле речни профил, будући даје то најугроженији део насеља. Топлица у овом делу прави меандар, удара у ви­соку обалу и подрива шљунковиту подлогу испод културног слоја. На тај начин је само у последњих 20 година река однела готово 30 хектара плодне земље а истовремено и локалитета.

Истраживања на Плочнику су дала обиље ма­теријала који Плочник сврстава у насеља млађег каменог доба и раздобље винчанске културе, која на просторима централног Балкана траје 5500 – 4800 година пре наше ере. Поред објека­та уобичајених за налазишта ове културе, основа кућа, пећи, огњишта, јама, откривено је обиље керамичког материјала. Мноштво разноврсних посуда, од великих и грубих до најфиније полира­них, као и разноврсна и изузетно богата фигурална пластика са специфичним елементима, условили су да се млађа фаза винчанске културе назове по овом локалитету Винча-Плочник.

Последња кампања истраживања започета је 1996.г. у организацији Народног музеја Бео­град и Народног музеја Топлице из Прокупља, под руководством мр Душана Шљивара из Бе­ограда и Јулке Кузмановић-Цветковић из Про­купља. Истраживања дају изузетне резултате и све више доказа о почетку металургије бакра на овим просторима.

Налазиште у Плочнику простире се на 120 хек­тара. Омеђено је Паљевским потоком са запа­да, Бачком реком са истока, Топлицом са југа а на северу трагова насеља има до подножја брежуљака који затварају котлину. Најновија истраживања дала су изузетан материјал: бакарне артефакте који почетке металургије померају за 500 година раније, изузетне уметничке радове којима се свет диви и пробудила интересовање научног света за овај локалитет.