Бој на Плочнику

На Плочничком пољу које је са три стране омеђено брдима а само са истока отворено према долини, још се повремено наилази на по који комад оружја заостао из Боја на Плочнику. Према народном предању, црква чији су једва темељи сачувани, у засеоку Лукићи је саграђена пре тог боја а око цркве су сахрањени српски борци изгинули у боју.

Док српски историчари још увек не могу да се сложе је ли било Боја на Плочнику, прича о боју нам долази из француских извора: Жан Фроасар је забележио причу коју је Лав VI, пети краљ Јерменије а која је потпала под турску власт, причао на француском двору.[1]

Прича говори да је султан Мурат послао кнезу Лазару гласника сазахтевом да пусти турску војску да прође кроз Србију а да ће, за узврат, Србима гарантовати сигурност. Како Лазар није прихватио ултиматум, Султан је повео велику војску са око 20 000 коњаљника, да казни Лазара и покори његове земље.[2] Како пишу стари летописци, Лазар је спремио војску и сачекао Турке у Плочнику. Турци су намамљени у заседу, уместо да од Белољина крену ка Крушевцу, пошто је Лазар претходно унајмио дрвосече да закрче тај пут, Турци су ушли у плочничку долину, Срби су их опколили и до ногу потукли.

За следећи велики окршај Турци су изабрали равно Косово поље где је њихова бројност дошла до изражаја.

У Народном музеју Топлице се чува оружје нађено на плочничком пољу а које је остало од боја. Некропола још увек није ископавана а судећи по цртежима на надгробним споменицима, могуће је да су ту сахрањени јунаци изгинули у боју.

[1] М.Ј.Динић, Жан Фроасар и бој на Плочнику, Прилози КЈИФ, књ.18, Београд 1938, стр.361; Р.Веснић, Фроасар о битци на Плочнику, Летопис Матице српске, год.XCVI, књ.300, год.1914-1921, Нови Сад 1921, стр.405-419

[2] М.Мирчетић, Војна историја НИша I,Ниш 1994, стр.102