Бој на Плочнику

На Плочничком пољу које је са три стране омеђено брдима а само са истока отворено према долини, још се повремено наилази на по који комад оружја заостао из Боја на Плочнику. Према народном предању, црква чији су једва темељи сачувани, у засеоку Лукићи је саграђена пре тог боја а око цркве су сахрањени српски борци изгинули у боју.

Локалитет Плочник

 

Село Плочник налази се у јужној Србији, западно од Ниша, на 27.километру ма­гистралног пута од Прокупља према Куршумлији. Административно, припада општини Прокупље, Топличком округу. Село ла­гано умире будући да је све мање становни­ка. Затворена је школа, не ради вуновлачара, не функционише железничка станица, нема продавнице… А ово је село с историјом од 7500 година.

IMG_0004

Црква

Темељи једнобродне цркве налазе се на узви­шењу које доминира над долином. У околини је велики број средњевековних гробова. Сачувано је десетак надгробних споменика с натписом и неколико с урезаним крстовима и представама животиња.

DSCN0948

Римске терме

Римске терме у Бацу су откривене приликом градње пута од Прокупља према Куршумлији а како је пут ишао право кроз објекат, направљен је мост испод кога су сачуване и конзервиране терме. Откривени објекат има димензије 24х13,30м, у јужном делу су базени са топлом и хладном водом а северни део је простор гардеробе и припреме за улазак у базене. Топли део терми је имао хипокауст, систем за грејање топлим ваздухом, са ложиштем на западној страни.

selo_Panorama

Неолитско налазиште Плочник

Најзначајнији, засад познати, неолитски ло­калитет у Топлици, Плочник, случајно је откривен далеке 1927.г. приликом прокопавања усека за трасу железничке пруге. Пронађени предмети, а поготово остава бакарних алатки које је Упра­ва железница уступила Музеју кнеза Павла,

istorijat01

Историјат

Локалитет Плочник- историјат истраживања- откриће

Локалитет Плочник је откривен 1927. године приликом изградње трасе за железничку пругу. Пронађени археолошки материјал је прослеђен Народном музеју у Београду, убрзо су почела истраживања. Прва сезона ископавања на око 500 м2 богатог културног слоја, дала је знатну количину керамичког материјала, пећи и што је најважније, „оставе“ масивних бакарних алатки. Миодраг Грбић, директор пројекта, определио  је локалитет у касни неолит-рани енеолит у монографији публикованој 1929.године. Величина локалитета и богатство материјалне културе навело је Милутина Гарашанина да млађу фазу Винчанске културе назове Винча-Плочник.